To što je Her­ceg No­vi da­nas je­dan od naj­ja­čih re­gi­o­nal­nih cen­ta­ra ško­le epi­gra­fi­ke ko­ja se ba­vi iz­u­ča­va­njem ći­ri­lič­nih nat­pi­sa na sred­njo­vje­kov­nim spo­me­ni­ci­ma, cr­kva­ma i nad­grob­nim spo­me­ni­ci­ma, za­slu­ga je pa­le­o­gra­fa i epi­gra­fi­ča­ra dr Go­ra­na Ko­ma­ra. Da­na­šnja ško­la epi­gra­fi­ke naj­ra­zvi­je­ni­ja je u Re­pu­bli­ci Srp­skoj na či­jem Uni­ver­zi­te­tu je ple­ja­da u svi­je­tu već afir­mi­sa­nih na­uč­ni­ka-epi­gra­fa, me­đu ko­ji­ma je dr Go­ran Ko­mar. Dr Go­ran Ko­mar iza se­be ima sko­ro dvi­je i po de­ce­ni­je is­tra­ži­vač­kog ra­da, ogro­man broj na­uč­nih ra­do­va , ne­ko­li­ko ve­li­kih isto­rij­skih stu­di­ja i broj­ne knji­ge, ko­je su mu do­ni­je­le i re­gi­o­nal­nu na­uč­nu po­pu­lar­nost. Svi ve­li­ki cen­tri ovih ško­la bez ob­zi­ra da li su bi­li u Re­pu­bli­ci Srp­skoj ili u Fe­de­ra­ci­ji BiH, sma­tra­ju za čast ka­da na svo­jim ka­te­dra­ma za pre­da­va­ča ima­ju ovog her­ceg­nov­skog is­tra­ži­va­ča i pu­bli­ci­stu.
Na in­ci­ja­ti­vu Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Ba­nja­lu­ci, a uz uče­šće is­tra­ži­va­ča sta­rih spo­me­nič­kih nat­pi­sa sa Fi­lo­zof­skih fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta iz Is­toč­nog Sa­ra­je­va, or­ga­ni­zo­va­na je tro­dnev­na ško­le epi­gra­fi­ke od 20. do 23. ok­to­bra.
Gru­pa zna­la­ca, ali i onih ko­ji tra­že no­va sa­zna­nja iz ove obla­sti, ob­i­šli su lo­ka­li­te­te u Ro­ga­ti­ci (Se­lja­ni, La­đe­vi­na, Bo­ra­ča i Va­ro­ši­šta) u So­ko­cu (Gla­si­nac) i u Gla­mo­ču (Sta­ro Se­lo, Ka­men).
Gru­pa pred­vo­đe­na dr Go­ra­nom Ko­ma­rom, te de­ka­ni­ma prof. dr Mla­den­kom Sa­dža­kom sa Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Ba­nja­lu­ka, i prof. dr Dra­gom Ma­sti­lo­vić sa Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Is­toč­no Sa­ra­je­vo oku­pi­la je asi­sten­te i stu­den­te po­me­nu­tih fa­kul­te­ta i kre­nu­la na te­ren.
- Na­ša na­uč­na eks­kur­zi­ja za­po­če­la je 21. ok­to­bra oku­plja­njem uče­sni­ka u por­ti cr­kve Sve­te Tro­ji­ce u Ro­ga­ti­ci. Naj­pri­je su svi uče­sni­ci raz­gle­da­li op­šir­ni ći­ri­lič­ni nat­pis na nad­grob­nom spo­me­ni­ku ugra­đe­nom u zi­du cr­kve. Za­tim, eks­kur­zi­ja je na­sta­vlje­na bo­rav­kom u Se­lja­ni­ma, kod Ro­ga­ti­ce, gdje smo raz­gle­da­li spo­me­nik Gru­ba­če, že­ne voj­vo­de Mi­o­to­ša, gdje smo či­ta­li nat­pis i raz­gle­da­li osta­le spo­me­ni­ke u ne­kro­po­li i uvi­dje­li da ovoj dra­go­cje­noj ne­kro­po­li pri­je­ti uni­šte­nje zbog ko­pa­nja šljun­ka za na­si­pa­nje se­o­skog pu­ta – pri­ča za „Dan” po­sli­je za­vr­šet­ka ško­le epi­gra­fi­ke dr Ko­mar.
Na­kon bo­rav­ka u Se­lja­ni­ma pre­šli su na lo­ka­li­tet La­đe­vi­ne, za­pad­no od Ro­ga­ti­ce.
– Gru­pi svo­jih ko­le­ga, od­no­sno asi­sten­ti­ma i stu­den­ti­ma, pri­ka­zao sam cr­te­že ći­ri­lič­nih nat­pi­sa sa dva ma­siv­na spo­me­ni­ka od­ne­se­na sa ovog mje­sta u vrt Ze­malj­skog mu­ze­ja u Sa­ra­je­vu. Ovi spo­me­ni­ci pri­pa­da­ju voj­vo­di Mi­o­to­šu i Vlat­ku Vla­đe­vi­ću. Ovaj naš za­ni­mlji­vi bo­ra­vak na­sta­vi­li smo na pro­sto­ru Gla­sin­ca kod So­ko­ca, raz­gle­da­njem lo­ka­li­te­ta Cr­kvi­na, gdje smo po­ku­ša­li pro­na­ći nad­gr­ob­ni spo­me­nik ko­ji je ov­dje pri­je vi­še od jed­nog vi­je­ka uočio i iz­u­ča­vao Ći­ro Tru­hel­ka, a ko­ji is­tra­ži­va­či ste­ća­ka Še­fik Be­šla­gić i Mar­ko Ve­go ni­je­su uspje­li pro­nać. Epi­gra­fi­čar Mar­ko Ve­go je iz­nio pret­po­stav­ku da je spo­me­nik u me­đu­vre­me­nu uni­šten. Uče­sni­ke ove eskur­zi­je oba­vi­je­stio da sam 9. ja­nu­a­ra ove go­di­ne uspio pro­na­ći tra­že­ni spo­me­nik i po­nu­dio sam rje­še­nje nat­pi­sa što se mo­že vi­dje­ti i u mo­joj knji­zi „Ći­ri­lič­ni nat­pi­si Sta­re Her­ce­go­vi­ne sa pre­gle­dom kr­sto­va”, ko­ja je ob­ja­vlje­na u Pod­go­ri­ci, 2016. go­di­ne – re­kao je Ko­mar.
Uče­sni­ci su raz­gle­da­li ovaj nat­pis na Cr­kvi­na­ma, a u ime Srp­skog udru­že­nja „Ći­ri­li­ca” iz Tre­bi­nja, Pa­vle Rat­ko­vić je po­di­je­lio pri­mjer­ke re­prin­ta ru­skog Bu­kva­ra iz 1692. go­di­ne ko­ji se ču­va u Sa­vin­skom ma­na­sti­ru i ko­je je ob­ja­vi­lo ovo tre­binj­sko Udru­že­nje. Z.Š.


cr­te­ži sta­rih hum­skih i bo­san­skih epi­ta­fa

Dan ka­sni­je eks­kur­zi­ja je na­sta­vlje­na na lo­ka­li­te­tu Ka­men na te­re­ni­ma op­šti­ne Gla­moč gdje se na­la­ze nat­pis iz 18. vi­je­ka i na lo­ka­li­te­tu Šum­nja­ci gdje se na­la­zi spo­me­nik kne­za Pri­ja­na, i ma­siv­ni nad­grob­ni kr­sto­vi s kra­ja 19. i po­čet­ka 20. vi­je­ka, mno­štvo ma­njih nad­grob­nih kr­sto­va sa nat­pi­si­ma 19. vi­je­ka i gla­moč­ke tvr­đa­ve gdje je uočen frag­ment ći­ri­lič­nih nat­pi­sa.
U ko­na­ku ma­na­sti­ra Ve­se­li­nje po­red Gla­mo­ča odr­ža­no je i pre­da­va­nje na te­mu „Sta­ri ći­ri­lič­ni spo­me­ni­ci Hu­ma i Bo­sne”, sa pro­jek­ci­jom fo­to­gra­fi­ja sta­rih ći­ri­lič­nih do­ku­me­na­ta du­bro­vač­kog ar­hi­va ko­ja pri­pa­da­ju pro­sto­ru Hu­ma i Bo­sne, uz snim­ke i cr­te­že sta­rih hum­skih i bo­san­skih epi­ta­pa.


Za­hval­ni za pri­jem

– U ne­dje­lju, 23. ok­to­bra, uče­sni­ci ško­le epi­gra­fi­ke pri­su­stvo­va­li su ar­hi­je­rej­skoj li­tur­gi­ji ko­ju je u hra­mu ma­na­sti­ra Ve­se­li­nje slu­žio epi­skop bi­hać­ko-pe­tro­vač­ki Ata­na­si­je. Ve­li­ku za­hval­nost za to­pao pri­jem i go­sto­prim­stvo or­ga­ni­za­to­ri ško­le epi­gra­fi­ke du­gu­ju gla­moč­kom pa­ro­hu ocu Sr­đa­nu Blen­za­di i nje­go­voj po­ro­di­ci – ka­že dr Go­ran Ko­mar.